Кик-бокс је борилачки спорт настао у САД, мада има индиција да је можда настао у Јапану на основама бокса, каратеа, теквондоа,кунг фуа и других више или мање познатих борилачких спортова.
Гард је преузет из бокса, дупли текунг. Ручне технике су из бокса, јер су најефикасније, ножне се већ нешто разликују од школе до школе, мада најбоље пролазе ударци из саватеа, јер су ножни ударци у том спорту доведени готово до савршенства. Једно правило приликом ударања ногом, јесте да пета твоје стајаће ноге гледа у противника, јер тада не ударате само ногом него и читавим телом. Иначе народ је у великој заблуди када се чак боји да тренира кик-бокс, јер мисли да су тамо све саме силеџије, а у већини случајева није тако. Друга заблуда је да није за жене, што је исто тако погрешно. Иначе веома добар спорт који развија и тело и дух, углавном су борци доста опуштени и прилично ментално јаки, а са том снагом иде и физичка.
У кик-боксу се разликује неколико дисциплина, то су: лајт-контакат, фул-контакт, лоу-кик, К-1. Карактеристика лајт-контакта је да нема удараца у главу, а смије се ударати како рукама тако и ногама, па је он најсличнији каратеу.
Фул-контакт је нешто грубљи, али није дозовољено ударати испод појаса, а смије се ударати како рукама, тако и ногама, стим да се не сме ударати цеваницама. У лоу-кику је дозвољено ударати испод појаса и цеваницама, па је он нешто грубљи. Најгрубљи је К-1 где су дозвољени ударци коленом, то је нека мешавина са тајландским боксом.
Основни циљ борца је надвладати противника бољом техником, брзином и снагом уз максималну сигурност, толеранцију, поштење и част. Вежба се углавном у земљама западне хемисфере. Европски начин практиковања тајландског бокса понекад се назива оријенталним кик-боксом. Скоро идентичан са кик-боксом јесте шут бокс, сем што су у стајању дозвољене полуге и бацања.
.
Нема коментара:
Постави коментар