Карате или каратедо (јап. празна рука одн. пут празне руке) је борилачка вештина, пореклом из Јапана. У буквалном преводу, кара значи празна (гола) или кинеска (по начину изговора), те рука или шака, дакле празна рука, и мисли како се одбранити, односно борити „без оружја у рукама“. Настанак каратеа везује се за старе борилачке вештине Окинаве острва, 19. века, где су се локалне традиције мешале са кинеским и јапанским утицајима. Почетком20. века карате стиже у Јапан, а после Другог светског рата раширио се по свету.
Модерни назив каратедо (Karate-dō) треба да сврста карате у линију са другим будо стиловима (Budō); ипак се још увек углавном користи уобичајни израз карате.
Карате припада такозваним тврдим стиловима. Насупрот меким стиловима (аикидо, винг цун итд.) који гледају да користе снагу и енергију нападача, тврди стилови истичу телесну кондицију, пре свега брзину и снагу из брзине. Технички, карате користи ударце песницом, шаком, прстима, лактовима, коленом и ногама, разне блокаде, а понекад се уче и полуге, бацања, болни хватови, ударци у виталне тачке (у очи, грло, нос итд.), и технике руковањем оружја -кобудо. Модерни карате је често спортски оријентисан, тиме такмичења имају велики значај. Ово може да буде на штету реалних техника самоодбране, који су исто део каратеа. 
Нема коментара:
Постави коментар