KARATE

Карате или каратедо (јап. празна рука одн. пут празне руке) је борилачка вештина, пореклом из Јапана. У буквалном преводу, кара значи празна (гола) или кинеска (по начину изговора), те рука или шака, дакле празна рука, и мисли како се одбранити, односно борити „без оружја у рукама“. Настанак каратеа везује се за старе борилачке вештине Окинаве острва, 19. века, где су се локалне традиције мешале са кинеским и јапанским утицајима. Почетком20. века карате стиже у Јапан, а после Другог светског рата раширио се по свету.

Модерни назив каратедо (Karate-dō) треба да сврста карате у линију са другим будо стиловима (Budō); ипак се још увек углавном користи уобичајни израз карате.

Карате припада такозваним тврдим стиловима. Насупрот меким стиловима (аикидо, винг цун итд.) који гледају да користе снагу и енергију нападача, тврди стилови истичу телесну кондицију, пре свега брзину и снагу из брзине. Технички, карате користи ударце песницом, шаком, прстима, лактовима, коленом и ногама, разне блокаде, а понекад се уче и полуге, бацања, болни хватови, ударци у виталне тачке (у очи, грло, нос итд.), и технике руковањем оружја -кобудо. Модерни карате је често спортски оријентисан, тиме такмичења имају велики значај. Ово може да буде на штету реалних техника самоодбране, који су исто део каратеа.   

                                                          ODBOJKA                                                                                                                                                                                                                                                             Одбојка је врста тимског и олимпијског спорта где се лопта удара руком преко мреже на противничку страну. Тим чине шест играча где свако има своју функцију. Тим се састоји од техничара, коректора, два примача, средњег блокера и либера. Техничар је мозак екипе и он увек стоји у близини мреже. Блокери такође стоје код мреже и њихова улога је да блокирају противнички смеч. Коректор смечује, а примачи и либеро примају сервис. Модерна одбојка се игра на три добијена сета, до 25 поена. Када и једна и друга екипа имају по два добијена сета, игра се пети сет, тзв. ТАЈ-БРЕJК до 15 поена. у тиму је 12 играча, али је само 6 на терену. Остали су на клупи, они су замене. Либеро никада не сервира.

KIKBOX

         Кик-бокс је борилачки спорт настао у САД, мада има индиција да је можда настао у Јапану на основама бокса, каратеа, теквондоа,кунг фуа и других више или мање познатих борилачких спортова.

Гард је преузет из бокса, дупли текунг. Ручне технике су из бокса, јер су најефикасније, ножне се већ нешто разликују од школе до школе, мада најбоље пролазе ударци из саватеа, јер су ножни ударци у том спорту доведени готово до савршенства. Једно правило приликом ударања ногом, јесте да пета твоје стајаће ноге гледа у противника, јер тада не ударате само ногом него и читавим телом. Иначе народ је у великој заблуди када се чак боји да тренира кик-бокс, јер мисли да су тамо све саме силеџије, а у већини случајева није тако. Друга заблуда је да није за жене, што је исто тако погрешно. Иначе веома добар спорт који развија и тело и дух, углавном су борци доста опуштени и прилично ментално јаки, а са том снагом иде и физичка.

У кик-боксу се разликује неколико дисциплина, то су: лајт-контакат, фул-контакт, лоу-кик, К-1. Карактеристика лајт-контакта је да нема удараца у главу, а смије се ударати како рукама тако и ногама, па је он најсличнији каратеу.

Фул-контакт је нешто грубљи, али није дозовољено ударати испод појаса, а смије се ударати како рукама, тако и ногама, стим да се не сме ударати цеваницама. У лоу-кику је дозвољено ударати испод појаса и цеваницама, па је он нешто грубљи. Најгрубљи је К-1 где су дозвољени ударци коленом, то је нека мешавина са тајландским боксом.

Основни циљ борца је надвладати противника бољом техником, брзином и снагом уз максималну сигурност, толеранцију, поштење и част. Вежба се углавном у земљама западне хемисфере. Европски начин практиковања тајландског бокса понекад се назива оријенталним кик-боксом. Скоро идентичан са кик-боксом јесте шут бокс, сем што су у стајању дозвољене полуге и бацања.

.

                                                             Фудбал                                                                                                                        

Фудбал (енг. football, од речи (енг. foot) — стопало, и (енг. ball) — лопта) је колективни спорт који се игра између две екипе, састављене од по једанаест играча. Фудбал је тренутно најпопуларнији спорт на свету. Игра се у преко 200 земаља. Могу га играти људи свих годишта и оба пола. Често се о фудбалу говори као о „најважнијој споредној ствари на свету“. Игра се фудбалском лоптомна правоугаоном игралишту с травнатом или вештачком подлогом. Голови су смештени један насупрот другом на крају уже стране игралишта. Циљ игре је убацити лопту у противнички гол било којим делом тела осим руком. Једино голман може у ограниченом простору, такозваном шеснаестерцу, играти руком. Победник утакмице је екипа која на крају утакмице постигне више голова (погодака).

Савремена фудбалска игра развила се у Енглеској после стварања првог фудбалског савеза 1863. године. Прва правила датирају из исте године, а са мањим променама одржала су се и до данас. Највише фудбалско тело је ФИФА (Fédération Internationale de Football Association). ФИФА организује Светско првенство у фудбалу, најпрестижније спортско такмичење уопште         

Савремена фудбалска игра развила се у Енглеској после стварања првог фудбалског савеза 1863. године. Прва правила датирају из исте године, а са мањим променама одржала су се и до данас. Највише фудбалско тело је ФИФА (Fédération Internationale de Football Association). ФИФА организује Светско првенство у фудбалу, најпрестижније спортско такмичење уопште.

Hokej na ledu

      Хокеј на леду или само хокеј, екипни је спорт који се игра на вештачким или на природним леденим површинама. Играчи се по леденој површини крећу помоћу клизаљки постижући брзине и до 40 км/сат што хокеј сврстава у категорију најдинамичнијих и најбржих екипних спортова.^[1]

У игри учествују две екипе са по 6 играча (од којих је један голман), а циљ игре је погодити противнички гол плочицом од вулканизиране гуме која се зове пак (енг. puck). Играчи паком управљају дугачком палицом која је закривљена на доњем делу.

У својим почецима хокеј на леду се развијао искључиво у подручјима са хладнијом климом где је било могуће наћи одговарајуће ледене површине за игру. Открићем вештачког леда почиње и експанзија хокеја као спорта. Хокеј је убедљиво најпопуларнији спорт у Канади где ужива статус националног спорта, и где је по први пут и стандардизован као спортска дисциплина, па се због тога савремени хокеј често означава и као „канадски хокеј“.^[2]

Стандардизацију хокејашке игре врши Светска хокејашка асоцијација (или ИИХФ) која има укупно 68 чланова, и која организује турнире у оквиру светских првенстава и олимпијских игара. Најуспешније репрезентације у хокеју на леду у обе конкуренције су Канада, Русија, САД, Чешка, Финска, Словачка и Шведска.^[3][4][5]

Најјача клупска такмичења на свету у хокеју на леду су северноамеричка Национална хокејашка лига (НХЛ) коју чине клубови из САД и Канаде и европска Континентална хокејашка лига (КХЛ) коју чине клубови из некадашњег Совјетског Савеза.